Spremanje zimnice

Svake godine posmatramo ljude kako mukotrpno nabavljaju gomile namirnica na pijaci – pri čemu moraju da usklade i cijenu i kvalitet proizvoda, donesu sve to lijepo sačuvano kući, a onda se daju u veliki posao – pripremanja zaliha hrane za zimu.
Svake godine domaćica stiče sve više vještine u toj umjetnosti – koristeći svoje stare ili novostečene čarobne recepte. Ali, da li je zimnica – pripremljena na uobičajeni način (čak i u kućnim uslovima), korisna i zdrava za nas?
Podjelićemo zimnicu na 3 kategorije: vrlo nezdravu, relativno zdravu i dosta zdravu. U prvu kategoriju bi ušli svi proizvodi koji se pripremaju sa konzervansima i aditivima opasnim po zdravlje, a većina njih su zapravo takvi. Nažalost, većina ljudi malo zna o izvrsnom konzervirajućem dejstvu određenih vitamina, začinskog bilja, kao i primjeni nekih starih, a pri tome provjerenih tehnika, meda, propolisa… Još manje znamo ili želimo da znamo o tome – koliko štete nanosimo sebi zimnicom pripremljenom sa različitim konzervansima, od kojih mnogi imaju čak i snažno kancerogeno dejstvo, oštećuju jetru, aktiviraju različite alergijske reakcije, obaraju zaštitni sistem.
A tu su i naši uobičajno prihvaćeni – takoreći odomaćeni konzervansi – so, alkoholno sirće, koje i ne smatramo konzervansima, naročito ne i sa štetnim dejstvima.Da li je baš tako? Da li znate da će osoba koja ne koristi slanu hranu, ako pojede porciju, kako većina ljudi misli, zdravog kiselog kupusa – ili nekoliko slanih maslina – idućeg dana imati 2-3kg veoma nepotrebne i opterećuje težine. Da li ste svjesni da čak i tako „bezazlene namirnice” snažno remete pH krvi, imaju snažan uticaju na stvaranje osteoporoze, povećan pritisak, oticanje i brže starenje, probleme sa krvnim sudovima, pojave nekih vrsta raka.

Da li ste svjesni da alkoholno sirće 7 puta više oštećuje jetru čak i u odnosu na alkohol za piće, i da vrlo efikasno oštećuje sluzokožu organa za varenje.
Mravlja kiselina za problematičnu zimnicu Mada je većina sredstava koja se koriste za konzervisanje gotove zimnice manje škodljiva, u zimnice se stavljaju i neke nezdrave supstance. Vrijedi razmisliti o potpuno domaćoj, ili makrobiotičkoj turšiji. U želji da se iskoristi sezonsko prispjeće mnogih poljoprivrednih biljnih lako kvarljivih proizvoda, da se spijreči njihovo propadanje i eventualno omogući njihova prerada do finalnog proizvoda, mogu da se koriste određena kemijska jedinjenja – konzervansi. Ova jedinjenja su pogodna za upotrebu, jer je postupak dodavanja jednostavan, sam postupak konzervisanja na ovaj način je ekonomičan, a konzervansi su efikasni prema mikroorganizmima – izazivačima kvarenja.

Jedinjenja kao što su kuhinjska so, šećer i organske kiseline, koja, pored ostalog, otežavaju ili sprječavaju kvarenje lako kvarljivih prehrambenih proizvoda, ne ubrajaju se u kemijske konzervanse, kao što su npr. vinobran, sorbinska kiselina, mravlja kiselina i dr., ne baš bezopasni sastojci, koje, nažalost, možemo naći u industrijski pripremljenim zimnicama.

Glava: Sumpor-dioksid (ili vinobran), jedan od najčešćih konzervanasa u zimnicama (a i voćnim sokovima, sirupima, vinima i dr) može da izazove glavobolje. Pluća: Vinobran takođe pogoduje razvoju astme, kao i benzeova kiselina (iz majoneza, kiselog povrća i marinada). Nervi: Benzeova kiselina izaziva neurološke smetnje, a u kombinaciji sa tetrazinom (E102) izaziva hiperaktivnost i agresivnost kod djece. Stomak: Sumpor-dioksid (vinobran) podstiče povraćanje.

Mada je sorbinska kiselina (iz nepasterizovanih kiselih proizvoda – fermentisanih krastavaca, paprika ili kupusa) gotovo neškodljiva, ipak izaziva nadimanje (stvara gasove u crijevnoj flori). U svakoj zemlji upotreba i količina hemijskih konzervanasa određena je zakonskim propisima, jer ova jedinjenja u određenim dozama mogu da imaju zdravstveno nepovoljan uticaj na čovjeka. Nepovoljni uticaji mogu da se ogledaju u akutnom ili kroničnom trovanju, narušavanju normalne razmjene materija, histološkim promjenama vitalnih organa (uglavnom jetra) ili u mogućem kancerogenom djelovanju. Zbog toga je za svako takvo jedinjenje određena dnevna količina (mg) po kilogramu ljudskog organizma (ADI vrijednost) kao i letalna doza (LD50), tj. količina koja bi izazvala smrt u 50% slučajeva (posmatrano statistički) ako bi se unijela u organizam u toku jednog dana. Od pomenutih konzervanasa, posebno je štetna mravlja kiselina.
Zabranjena je u mnogim zemljama i trebalo bi je izbjegavati.

miroslav.soko

Read Previous

Razgovor sa Zdenkom Kolakom

Read Next

Kićenje Božićnog drvca u HKD Napredak

Follow On Instagram